Vežbe za skoliozu kičme kod odraslih: šta pomaže, šta izbegavati i kako vežbati bezbedno

Vežbe za skoliozu kod odraslih mogu imati važnu ulogu u jačanju mišića, boljoj kontroli držanja, smanjenju ukočenosti i lakšem funkcionisanju tokom dana. Ipak, važno je razumeti da skolioza nije ista kod svake osobe, pa ni vežbe za skoliozu ne treba birati nasumično. Ono što jednoj osobi prija, drugoj može pojačati bol, naročito ako postoji izraženija krivina, degenerativne promene, uklještenje nerva ili prethodna operacija kičme.

Kada se pretražuje pojam skolioza vežbe, često se nailazi na opšte programe istezanja i jačanja. Takvi saveti mogu biti korisni kao početna informacija, ali ove vežbe najbolje je prilagoditi tipu krivine, simptomima, pokretljivosti i opštem zdravstvenom stanju. Kod odraslih cilj vežbanja najčešće nije “ispravljanje” kičme, već bolja stabilnost, manji bol, veća pokretljivost i sprečavanje dodatnog opterećenja.

Vežbe za skoliozu kod kuće su dobra ideja, ali tek kada osoba zna koje pokrete sme da radi, koje treba da izbegava i kako da prepozna znakove da vežba nije odgovarajuća. Zato je pre početka važno obaviti pregled, razumeti nalaz i, kada je potrebno, dobiti program od fizijatra ili fizioterapeuta. Pravilno izabrane vežbe za skoliozu kičme mogu pomoći odraslima da se kreću sigurnijei bolje upravljaju stanjem koje često zahteva dugoročan, pažljiv pristup.

Da li treba raditi vežbe ako imate skoliozu kičme?

Vežbe mogu biti korisne kod skolioze kičme, ali samo kada su prilagođene osobi koja ih radi. Kod odraslih se skolioza često kombinuje sa ukočenošću, bolom u leđima, degenerativnim promenama, slabijom pokretljivošću ili dugotrajnim nepravilnim opterećenjem tela. Zato pristup ne treba da bude isti kao kod dece i adolescenata, kod kojih se vežbanje često planira u odnosu na rast i rizik napredovanja krivine.

Kod odraslih je cilj najčešće da se kičma rastereti, da se ojača mišićna podrška i da se smanji pritisak koji svakodnevne aktivnosti stvaraju na leđa. Vežbe za skoliozu ne moraju promeniti samu krivinu, ali mogu pomoći da telo bolje podnosi postojeće stanje. To je posebno važno kod ljudi koji mnogo sede, rade fizički zahtevan posao ili već imaju bolove u vratu, leđima, kukovima ili nogama.

Ipak, nije svaka vežba automatski dobra samo zato što je namenjena leđima. Skolioza može zahvatiti grudni, slabinski ili oba dela kičme, a kod odraslih često postoji i rotacija trupa, neravnomerno opterećenje mišića i različita pokretljivost leve i desne strane tela. Zbog toga vežbe za skoliozu kod odraslih treba birati pažljivo, posebno ako bol traje duže, širi se niz nogu ili se pogoršava nakon fizičke aktivnosti.

Najbolji pristup je da se vežbanje posmatra kao deo šireg plana, a ne kao samostalno rešenje za sve tegobe. Pregled, procena držanja, analiza snimaka i razgovor o simptomima pomažu da se odredi šta osoba sme da radi, šta treba prilagoditi i koje pokrete je bolje izbegavati.

Kada početi sa vežbama za skoliozu?

Sa vežbama za skoliozu najbolje je početi onda kada znate šta je uzrok tegoba, gde se krivina nalazi i koje pokrete vaše telo dobro podnosi. Kod odraslih skolioza često dolazi zajedno sa ukočenošću, bolom, promenama na diskovima, iritacijom nerava ili dugotrajnim nepravilnim opterećenjem, pa vežbanje ne treba započeti potpuno nasumično.

Ako imate skoliozu bez bolova

Ako skolioza ne izaziva bol, vežbe mogu biti deo preventive i svakodnevne brige o kičmi. U tom slučaju cilj je da održite pokretljivost, ojačate mišiće koji podržavaju kičmeni stub i smanjite ukočenost koja se javlja zbog dugog sedenja ili slabije fizičke aktivnosti.

Ovo je posebno važno kod osoba koje imaju sedeći posao, malo se kreću ili primećuju da im leđa postaju sve napetija tokom dana.

Ako već imate bolove u leđima

Ako bol postoji, pristup treba da bude oprezniji. Nije dovoljno izabrati nekoliko opštih vežbi za leđa, jer bol može dolaziti iz različitih struktura: mišića, diskova, zglobova kičme, kukova ili nerava.

Pre početka vežbanja korisno je proveriti:

• da li se bol javlja u mirovanju ili samo pri pokretu
• da li se širi niz nogu
• da li postoji trnjenje ili slabost
• koji pokreti pogoršavaju tegobe
• da li je skolioza ranije snimana i praćena
• da li postoje degenerativne promene na kičmi

Ove informacije pomažu da se vežbe prilagode stvarnom problemu, umesto da se radi program koji samo privremeno deluje korisno.

Kada ne treba počinjati na svoju ruku

Vežbe ne treba započinjati bez pregleda ako bol traje duže, naglo se pogoršava ili je praćen simptomima koji mogu ukazivati na pritisak na nerv. Poseban oprez je potreban ako se javljaju trnjenje, slabost u nozi, nestabilnost pri hodu ili bol koji se širi iz leđa prema kuku, butini ili stopalu.

U takvim situacijama prvo treba utvrditi šta izaziva tegobe. Tek nakon toga se određuje da li su potrebne blage vežbe mobilnosti, program jačanja, fizikalna terapija ili neki drugi oblik lečenja.

Da li vežbe za skoliozu mogu da se rade kod kuće?

Vežbe za skoliozu kod kuće mogu biti korisne, ali samo ako osoba zna koji pokreti joj odgovaraju i gde treba da postavi granicu. Kod odraslih nije dovoljno pratiti opšti video ili listu vežbi, jer ista vežba može imati potpuno drugačiji efekat kod osobe sa blagom grudnom krivinom, izraženom slabinskom skoliozom, bolom u kuku ili pritiskom na nerv.

Kućni program obično ima smisla kada je skolioza već pregledana, kada nema ozbiljnih neuroloških simptoma i kada su vežbe pokazane od strane stručnog lica. Tada osoba može bezbednije da ponavlja pokrete, prati reakciju tela i postepeno gradi rutinu.

Šta možete raditi kod kuće?

Kućne vežbe najčešće se zasnivaju na kontrolisanim pokretima, disanju, blagom istezanju i jačanju mišića koji podržavaju kičmu. To ne mora biti dug trening. Kod skolioze je često važnije da se vežbe rade pravilno nego da traju dugo.

Kod kuće se najčešće rade:

• vežbe disanja i širenja grudnog koša
• blage vežbe mobilnosti kičme
• aktivacija dubokih trbušnih mišića
• jačanje mišića leđa i trupa
• vežbe za stabilnost karlice
• istezanje mišića koji su skraćeni ili napeti
• korektivni položaji koje je pokazao fizioterapeut

Ovakve vežbe mogu pomoći da se smanji ukočenost i da se telo bolje navikne na pravilnije obrasce pokreta. Ipak, one treba da budu prilagođene konkretnoj osobi, a ne samo nazivu dijagnoze.

Šta ne treba raditi bez nadzora?

Bez stručnog nadzora ne treba raditi agresivne pokrete, nagla uvrtanja, forsirana istezanja ili vežbe koje izazivaju bol. Posebno treba biti oprezan sa programima koji obećavaju brzo ispravljanje kičme, jer kod odraslih cilj najčešće nije potpuno ispravljanje krivine, već bolja kontrola simptoma i stabilnost.

Na svoju ruku ne treba uvoditi:

• duboka uvrtanja trupa
• jaka bočna istezanja preko granice prijatnosti
• vežbe sa velikim opterećenjem iznad glave
• trbušnjake i pokrete koji pojačavaju pritisak u leđima
• skokove i eksplozivne pokrete ako izazivaju bol
• dugotrajno zadržavanje u položaju koji stvara nelagodnost

Ako se tokom vežbanja pojavi oštar bol, trnjenje, slabost, vrtoglavica ili osećaj nestabilnosti, vežbu treba prekinuti. To je znak da pokret možda nije odgovarajući ili da je potrebno dodatno ispitivanje.

Kako da kućni program bude bezbedniji?

Najbezbedniji pristup je da prvo naučite nekoliko osnovnih vežbi sa fizioterapeutom, a zatim ih radite samostalno kod kuće. Tako se smanjuje rizik da pokret izvodite pogrešno ili da nesvesno pojačavate asimetriju.

Kućni program treba da bude jednostavan, jasan i realan. Bolje je imati pet dobro izabranih vežbi koje se rade redovno, nego dugačak program koji osoba ne može da isprati. Vežbanje ne treba da ostavlja jači bol nakon završetka, niti da pogoršava tegobe narednog dana.

Kako se pripremiti pre početka vežbi za skoliozu?

Pre nego što počnete da radite vežbe za skoliozu, važno je da razumete svoje trenutno stanje. Kod odraslih skolioza može biti prisutna godinama, ali se tegobe često javljaju tek kada se udruži sa slabošću mišića, dugim sedenjem, degenerativnim promenama ili pritiskom na nerv. Zato priprema ne znači samo zagrevanje pre treninga, već i jasniju procenu onoga što vaše telo može bezbedno da podnese.

Šta treba proveriti pre početka?

Pre početka programa korisno je znati:

• gde se nalazi krivina, u grudnom, slabinskom ili kombinovanom delu kičme
• da li postoji rotacija trupa
• da li imate bol i kada se on javlja
• da li se bol širi u kuk, nogu ili stopalo
• da li postoje trnjenje, slabost ili nestabilnost pri hodu
• da li imate ranije RTG, MR ili druge nalaze
• da li su prisutne degenerativne promene, diskus hernija ili suženje spinalnog kanala

Ove informacije pomažu lekaru ili fizioterapeutu da odredi koje vežbe imaju smisla, a koje mogu biti preveliko opterećenje. Bez toga se lako desi da osoba radi “vežbe za leđa”, ali ne i vežbe koje odgovaraju njenoj skoliozi.

Zašto je pregled važan?

Pregled pomaže da se napravi razlika između bola koji dolazi od mišićne napetosti i bola koji može biti povezan sa diskom, zglobovima, nervima ili drugim promenama na kičmi. To je posebno važno ako tegobe traju duže, ponavljaju se ili se pogoršavaju nakon fizičke aktivnosti.

Kod odraslih se ne gleda samo stepen krivine. Važno je i kako se osoba kreće, koliko je kičma pokretljiva, da li postoji razlika u snazi leve i desne strane tela i koji položaji pojačavaju simptome. Tek tada se može odrediti da li je bolji početak kroz blagu mobilnost, vežbe stabilizacije, fizikalnu terapiju ili individualni korektivni program.

Kako izgleda dobra priprema za vežbanje?

Dobra priprema treba da bude jednostavna i bez forsiranja. Pre glavnog dela vežbanja obično se rade lagani pokreti koji pripremaju kičmu, kukove, ramena i grudni koš. Cilj nije da se telo “razvuče” po svaku cenu, već da se smanji ukočenost i proveri kako leđa reaguju na pokret tog dana.

Priprema može uključivati:

• nekoliko minuta laganog hodanja
• smireno disanje u sedećem ili ležećem položaju
• blage pokrete karlice
• laganu mobilnost grudnog dela kičme
• aktivaciju trbušnih mišića bez zadržavanja daha
• kratku proveru bola pre početka vežbi

Ako se već tokom pripreme javi oštar bol, širenje bola niz nogu, trnjenje ili osećaj slabosti, trening ne treba nastavljati istim intenzitetom. Tada je bolje stati, prilagoditi pokrete i po potrebi se obratiti stručnjaku.

Koje su najbolje vežbe za skoliozu i kako se rade?

Najbolje vežbe za skoliozu nisu iste za svaku osobu. Kod odraslih izbor zavisi od toga gde se krivina nalazi, da li postoji bol, koliko je kičma pokretljiva i da li su prisutne druge promene, kao što su diskus hernija, suženje spinalnog kanala ili bol u kuku. Zato se vežbe ne biraju samo prema nazivu dijagnoze, već prema tome kako se telo ponaša u pokretu.

U praksi se najčešće koriste vežbe koje pomažu boljoj stabilnosti trupa, kontroli disanja, pokretljivosti grudnog koša i ravnomernijem opterećenju tela. One ne treba da izazivaju oštar bol, trnjenje ili osećaj pritiska u kičmi. Ako se to dogodi, vežbu treba prekinuti i prilagoditi program.

Vežbe disanja i širenja grudnog koša

Kod skolioze grudni koš može biti neravnomerno pokretan, naročito ako je krivina izraženija u grudnom delu kičme. Vežbe disanja pomažu da osoba bolje oseti kako se grudni koš pomera i da aktivnije koristi stranu koja je ukočenija.

Jednostavan primer:

• lezite na leđa ili sedite uspravno
• jednu ruku stavite na deo grudnog koša koji je manje pokretan
• udahnite polako kroz nos i pokušajte da usmerite dah ka toj strani
• izdahnite bez naprezanja
• ponovite nekoliko puta, bez zadržavanja daha

Ova vežba ne treba da bude naporna. Cilj je kontrola disanja i bolji osećaj pokreta, a ne forsirano “širenje” grudnog koša.

Aktivacija dubokih trbušnih mišića

Duboki trbušni mišići pomažu stabilnosti kičme i često su važan deo programa kada se rade vežbe za skoliozu kičme. Aktivacija treba da bude blaga, bez uvlačenja stomaka na silu i bez zadržavanja daha.

Kako se radi:

• lezite na leđa sa savijenim kolenima
• opustite ramena i dišite mirno
• blago aktivirajte donji deo stomaka kao da želite da stabilizujete karlicu
• zadržite nekoliko sekundi bez napinjanja vrata i leđa
• opustite i ponovite

Ako se leđa izvijaju, ako se dah zadržava ili ako se javlja bol, vežba se radi previše jako ili u položaju koji vam ne odgovara.

Blagi pokreti karlice

Pokreti karlice mogu pomoći kod ukočenosti slabinskog dela kičme i lakšeg osećaja kontrole donjih leđa. Ova vežba se često koristi kao početni korak pre jačanja.

Kako se radi:

• lezite na leđa sa savijenim kolenima
• lagano pomerite karlicu tako da donji deo leđa priđe podlozi
• zatim se vratite u neutralan položaj
• pokret treba da bude mali i kontrolisan
• ponavljajte polako, bez guranje kroz bol

Ovo nije vežba snage, već vežba kontrole pokreta. Ako izaziva bol koji se širi niz nogu, treba je prekinuti.

Vežbe stabilizacije trupa

Stabilizacija trupa pomaže da kičma ima bolju mišićnu podršku tokom sedenja, hodanja, rada i fizičke aktivnosti. Kod skolioze se ove vežbe često uvode postepeno, jer pretežak početak može pojačati bol.

Primer početne vežbe:

• zauzmite položaj na leđima sa savijenim kolenima
• aktivirajte trbušne mišiće blago
• polako podignite jednu nogu nekoliko centimetara od podloge
• vratite je nazad bez pomeranja karlice
• ponovite na drugoj strani

Ako jedna strana deluje slabije ili nestabilnije, to je važna informacija. Cilj nije da se pokret uradi brzo, već da karlica i donji deo leđa ostanu mirni.

Vežbe istezanja skraćenih mišića

Kod odraslih sa skoliozom često postoji osećaj zategnutosti na jednoj strani leđa, u kuku, zadnjoj loži ili grudnom delu. Istezanje može pomoći, ali ne treba ga raditi agresivno. Forsiranje istezanja ponekad pojača bol, naročito ako postoji iritacija nerva.

Bezbedniji pristup je:

• istezanje treba da bude blago i kontrolisano
• ne treba ulaziti u oštar bol
• ne treba zadržavati dah
• položaj ne treba da izaziva trnjenje
• nakon istezanja tegobe ne bi trebalo da budu jače

Ako se posle istezanja osećate lošije, to je znak da vežbu treba promeniti ili izbaciti iz programa.

Korektivne vežbe prema tipu krivine

Kod nekih osoba se rade i specifične korektivne vežbe koje zavise od pravca i oblika skolioze. One mogu uključivati kontrolisano disanje, položaje za rasterećenje, rad na simetriji trupa i jačanje određenih mišićnih grupa. Takve skolioza vežbe najbolje je učiti uz stručni nadzor, jer pogrešan pravac korekcije može umanjiti efekat ili pojačati tegobe.

Zato se kod odraslih često kombinuju opšte vežbe stabilizacije sa individualnim korektivnim pristupom. Na taj način program ostaje praktičan, ali se ipak prilagođava stvarnom položaju kičme i simptomima osobe koja vežba.

Koje vežbe treba izbegavati kod skolioze?

Kod skolioze ne postoji univerzalna lista zabranjenih vežbi, jer mnogo zavisi od tipa krivine, bola, pokretljivosti i opšteg stanja kičme. Ipak, kod odraslih je potreban oprez sa pokretima koji previše opterećuju jednu stranu tela, forsiraju uvrtanje ili stvaraju jak pritisak u slabinskom delu kičme.

Vežbu ne treba procenjivati samo po tome da li je “dobra za leđa”. Ista vežba može biti korisna za jednu osobu, a problematična za drugu, posebno ako postoji diskus hernija, išijas, suženje spinalnog kanala ili bol koji se širi niz nogu.

Vežbe koje mogu biti rizične

Poseban oprez potreban je kod vežbi koje uključuju nagle pokrete, veliko opterećenje ili položaje u kojima se bol pojačava. To ne znači da ih svaka osoba sa skoliozom mora zauvek izbegavati, već da ih ne treba raditi bez procene i pravilne tehnike.

U rizičnije pokrete mogu spadati:

• duboka uvrtanja trupa
• nagli rotacioni pokreti
• trbušnjaci koji pojačavaju pritisak u donjim leđima
• teški čučnjevi ili mrtvo dizanje bez stručnog nadzora
• vežbe sa velikim opterećenjem iznad glave
• skokovi i eksplozivni pokreti ako izazivaju bol
• forsirana bočna istezanja
• položaji u kojima se javlja trnjenje ili širenje bola niz nogu

Ako se neka od ovih vežbi radi u rehabilitacionom programu, ona mora biti prilagođena. Problem najčešće nije samo naziv vežbe, već način izvođenja, opterećenje, brzina pokreta i reakcija tela posle treninga.

Kada vežbu treba odmah prekinuti?

Vežbanje ne treba da izaziva oštar bol, osećaj “sevanja”, trnjenje, slabost ili gubitak kontrole pokreta. Blaga napetost mišića može biti očekivana, ali bol koji se pojačava tokom vežbe nije dobar znak.

Vežbu treba prekinuti ako se javi:

• bol koji se širi u kuk, butinu, potkolenicu ili stopalo
• trnjenje ili utrnulost
• slabost u nozi
• osećaj nestabilnosti
• naglo pogoršanje bola u leđima
• vrtoglavica ili osećaj nesigurnosti
• bol koji traje i nakon završetka vežbanja

Ako se isti simptom ponavlja svaki put kada radite određeni pokret, tu vežbu ne treba “gurati kroz bol”. Bol je informacija da program treba prilagoditi.

Šta umesto toga?

Umesto teških i agresivnih pokreta, bolji početak su kontrolisane vežbe koje ne provociraju simptome. Kod odraslih sa skoliozom često se kreće od disanja, blage mobilnosti, aktivacije trupa i vežbi stabilizacije. Kada telo dobro reaguje, program se može postepeno širiti.

Dobar program ne mora izgledati naporno da bi bio koristan. Kod skolioze je često važnije da se pokret izvodi precizno, bez žurbe i bez kompenzacija koje dodatno opterećuju kičmu.

Koliko često treba raditi vežbe za skoliozu kičme?

Učestalost vežbanja zavisi od tegoba, kondicije, vrste vežbi i preporuke stručnjaka. Kod odraslih sa skoliozom obično je bolje početi postepeno, sa kraćim i pravilno izvedenim programom, nego odmah uvoditi dugačke treninge koji mogu pojačati bol ili zamor mišića.

Za početak je važniji kontinuitet od trajanja

Vežbe za skoliozu kičme ne moraju trajati dugo da bi imale smisla. Kod mnogih osoba dobar početak može biti 15 do 20 minuta nekoliko puta nedeljno, uz praćenje reakcije tela. Ako se posle vežbanja javlja prijatan osećaj rasterećenja ili blaga mišićna aktivacija, program se može nastaviti i postepeno širiti.

Ako se bol pojačava, traje do sutradan ili se širi niz nogu, to je znak da intenzitet, izbor vežbi ili način izvođenja treba promeniti.

Koliko puta nedeljno je dovoljno?

Kao opšti okvir, mnogim odraslim osobama odgovara da vežbe rade tri do pet puta nedeljno, ali to ne znači da svaki trening treba da bude isti. Neki dani mogu biti namenjeni blagoj mobilnosti i disanju, dok se jačanje i stabilizacija rade ređe ili uz više odmora.

Primer jednostavne rutine može izgledati ovako:

• 2 do 3 dana nedeljno za vežbe jačanja i stabilizacije
• 3 do 5 dana nedeljno za blagu mobilnost, disanje i rasterećenje
• svakodnevno za kratke korekcije položaja tokom sedenja, hodanja ili rada
• dani odmora kada postoji jači bol, umor ili pogoršanje tegoba

Ovakav raspored nije pravilo za svakoga, ali pokazuje da program ne mora biti naporan da bi bio koristan. Kod skolioze je posebno važno da vežbanje ne postane dodatni izvor opterećenja.

Da li treba vežbati svaki dan?

Svakodnevno kretanje je korisno, ali to ne znači da svakog dana treba raditi pun program vežbi. Nekim osobama prijaju kraće dnevne rutine, dok drugima bolje odgovara nekoliko strukturisanih treninga nedeljno. Važno je da telo ima dovoljno vremena da se oporavi, naročito ako postoji bol ili slabija kondicija.

Dobar znak je kada se posle vežbanja krećete lakše i nemate jače tegobe narednog dana. Ako vežbe redovno izazivaju bol, ukočenost ili umor koji se gomila, program treba prilagoditi.

Kako znati da li vežbe za skoliozu pomažu?

Vežbe za skoliozu ne treba procenjivati samo po tome da li se kičma vidljivo promenila. Kod odraslih je češći cilj da se smanji bol, poboljša kontrola pokreta i olakšaju svakodnevne aktivnosti. Zato se napredak često vidi kroz manje tegoba tokom sedenja, lakše ustajanje, stabilniji hod ili bolju toleranciju na fizički napor.

Koji su znaci da program odgovara?

Dobar program obično ne pravi nagle promene, već postepeno donosi osećaj veće kontrole nad telom. To može značiti da se osoba manje ukoči tokom dana, lakše pronalazi udoban položaj ili ima manje bola nakon aktivnosti koje su ranije pravile problem.

Dobri znaci su:

• manji bol tokom svakodnevnih aktivnosti
• manje ukočenosti nakon sedenja
• lakše hodanje ili stajanje
• bolja kontrola pokreta
• manje zamaranja mišića leđa
• bolji osećaj stabilnosti
• brži oporavak nakon fizičke aktivnosti

Napredak ne mora biti isti svakog dana. Kod skolioze su česte oscilacije, posebno ako osoba dugo sedi, loše spava, ima stresan period ili naglo poveća fizičko opterećenje.

Kada program treba promeniti?

Program treba prilagoditi ako vežbe redovno pojačavaju bol, izazivaju trnjenje ili dovode do osećaja slabosti. Posebno je važno obratiti pažnju na simptome koji se javljaju tokom vežbanja i ostaju prisutni nakon završetka treninga.

Program možda nije odgovarajući ako:

• bol traje duže nego pre početka vežbanja
• bol se širi niz nogu
• javlja se trnjenje ili utrnulost
• osećate slabost u nozi
• pokreti postaju nesigurni
• ukočenost je jača narednog dana
• morate sve češće da preskačete vežbe zbog tegoba

U tim situacijama nije najbolje samo smanjiti broj ponavljanja i nastaviti po istom planu. Potrebno je proveriti da li je problem u izboru vežbi, tehnici, intenzitetu ili stanju kičme koje zahteva dodatnu procenu.

Kako pratiti napredak?

Najjednostavniji način je da pratite kako se osećate kroz konkretne dnevne aktivnosti. Umesto da se fokusirate samo na izgled leđa, korisno je obratiti pažnju na sedenje, hodanje, spavanje, ustajanje, rad za računarom i toleranciju na fizički napor.

Možete pratiti:

• koliko dugo možete sedeti bez pojačanja bola
• da li se lakše saginjete ili okrećete
• koliko često osećate ukočenost
• da li se bol javlja ređe
• kako telo reaguje narednog dana
• da li lakše obavljate svakodnevne aktivnosti

Ako se kroz nekoliko nedelja vidi stabilno poboljšanje, program verovatno ima smisla. Ako nema promene ili se tegobe pogoršavaju, vežbe treba ponovo proceniti sa stručnim licem.

Kada se obratiti lekaru ili fizijatru?

Lekaru ili fizijatru treba se obratiti ako imate skoliozu i bol koji traje, ponavlja se ili se pogoršava tokom vremena. Pregled je posebno važan ako se bol širi u kuk, nogu ili stopalo, ako se javlja trnjenje, slabost, nestabilnost pri hodu ili ako primetite da vam svakodnevne aktivnosti postaju sve teže zbog ukočenosti i bola u leđima.

Stručna procena je korisna i kada želite da počnete sa vežbanjem, ali niste sigurni koje vežbe su za vas bezbedne. Kod odraslih sa skoliozom često nije dovoljno dobiti opšti spisak vežbi, jer program treba prilagoditi tipu krivine, nalazima, simptomima i fizičkim mogućnostima osobe koja vežba.

Kada pregled ne treba odlagati?

Pregled ne treba odlagati ako se javljaju:

• bol koji traje duže ili se ponavlja
• bol koji se širi niz nogu
• trnjenje, utrnulost ili slabost
• naglo pogoršanje pokretljivosti
• otežano hodanje ili osećaj nestabilnosti
• bol koji se pojačava nakon vežbanja
• tegobe koje ometaju spavanje, posao ili svakodnevne aktivnosti

Ovi simptomi ne znače uvek da postoji ozbiljan problem, ali jesu znak da vežbe ne treba birati nasumično. Prvo treba utvrditi šta izaziva tegobe, pa tek onda napraviti plan vežbanja.

Pravi program vežbi počinje stručnom procenom

Vežbe za skoliozu mogu biti korisne, ali najveću vrednost imaju kada su prilagođene stvarnom stanju kičme, simptomima i svakodnevnim potrebama pacijenta. Kod odraslih je posebno važno da se ne radi po univerzalnom programu, već da se prvo proceni gde se krivina nalazi, šta izaziva bol i koji pokreti mogu dodatno opteretiti kičmu.

U Bolnici Avala, pacijentima je dostupno odeljenje fizikalne medicine i rehabilitacije, gde se kroz pregled i stručnu procenu može napraviti bezbedniji plan vežbanja. U radu sa pacijentima učestvuju Doc. dr Slavica Eremić i Spec. dr Slavica Marković-Varagić, koje mogu pomoći da se program vežbi uskladi sa stanjem kičme, nivoom bola i mogućnostima pacijenta.

Ako imate skoliozu, bol u leđima, ukočenost ili niste sigurni koje vežbe smete da radite, pregled je najbolji prvi korak ka jasnijem planu. Pravilno odabrane vežbe mogu pomoći da se telo rastereti i da svakodnevno kretanje postane sigurnije, bez oslanjanja na opšte savete koji ne uzimaju u obzir vaše konkretno stanje.